Још један извод из књиге Малован у Срцу, овај пут посвећен преминулом Момчилу Моми Марићи из Рилића званом Букарица. Спремао сам се да један примјерак књиге поклоним Моми да чита и присјећа се лијепих тренутака, Сарајева, аутобуса, младости, студената, али није онако како планирамо него како неко одозго одреди. Момо се упокоји уочи 20.02.2022. године и оде директно у наша сјећања, покој ти души наш Момчило, Момо, Букарица и чекај нас своје студенте са небеским аутобусом горе негдје.

Аутобуска линија Купрес-Сарајево сваким даном у    06,00 са Момом Букарицом, Тадијом и Јовицом-Сјећање На Мому Букарицу
21.2.2022.

Осамдесетих година прошлог вијека многи се сећају са осмјехом на лицу и коментаришу, било је то неко лијепо вријеме. Било је заиста лијепо вријеме за мене и моју генерацију, односно оне рођене 50-их и 60-их. Моја генерација је завршила средњу школу 1980. године и многи смо уписали факултете, углавном у Сарајеву, мање у Бања Луци, Београду, Загребу, Осијеку. Те или следеће године, у зависности од тога да ли смо отишли у ЈНА, већина нас из Малована  кренусмо на студије у Сарајево, а међу њима и Анђелка Марић, била је једна од најбољих ученика наше генерације, Боја Ваван је такође одличан ученик, Јелица Канлић, Зоран Дувњак, Мирјана Дувњак, Богољуб Дувњак, Ненад Марић, Рајко Марић већ је студирао у Сарајеву као и Нико Бајило, Радивој и Никола Дувњак те  Милан  Зјајић већ дипломирали. Нас је тада из  општине Купрес било заиста много, само ћу неке од њих навести, јер се сигурно свих нећу сјећати, нека се не љуте, а то су Светозар Бојанић, Хамдија Мешан, Јагода Гога Радић, Мирјана-Мања Крстић, Сања Крстић, Мићо Ђурић, Јелена Каран, Јелена Канлић, Зора Канлић, Јосип Малеш, Јелена Малеш, Рајко Трифуновић, Синиша Каран, Анте Смољо, Недиљко Ћалета, Мирко, Бариша и Ђурђица Вила, Јаца Каран, Ранко и Мирослав Бојанић, Миливојко и Марко Зубић, Јелица и Роса Ковиљало, Драган Ваван, Марко Матић, Гојко Марић, Жељко Мијатовић...било нас је заиста много.

Сви ми смо путовали истим аутобусом тадашње фирме „Босна“ из Ливна, једне од најјачих у БиХ, а можда међу првих десет и у бившој Југославији.  Али да се вратимо на аутобуску линију Купрес-Сарајево, која је кретала из Купреса у 06,00 часова а из Сарајева у 14,00 часова и њену легендарну и свима нама познату поставу , коју смо сматрали као дио своје породице, возача Момчила Марића-Мому званог Букарица из Рилића и кондуктера Тадију Мартића из Шеменоваца, оба кршни црне пути, бркајлије, горштаци племенита срца, Момо мало старији, Тадија млађи. Аутобус, као у култном филму „ко то тамо пева“, свако јутро вби кретао испред кафане „Лашва“ и увијек весело, готово до половине би се напунио у Купресу, док би у Бугојну допунио број путника и тако преко Доњег Вакуфа, Травника, Витеза, Бусоваче, Кисељака, гдје би обавезно одмарао. У Кисељаку, ми студенти би углавном ту појели лепонју са кајмаком која би се, чини ми се, одмах претварала и крв, толико је била укусна. Посада аутобуса, нс челу са Момом увијек сусретљива, насмијана примала је путнике уз пут гдје год је било потребно, многи су као и ми чекали само тај аутобус. Момо је знао лијепо запјевати, засвирати на двојнице, а чини ми се да је био и добар гуслар и редовно је са екипом из Рилића наступао на манифестацији „Купрешки дани културе“.Иако је службена боја аутобуса те фирме била плаво-бијела, овај наш аутобус је био препознатљив, и једини црвено-бијеле боје. Момо, шерет, шаљивџија увијек је имао неке досјетке, шале, занимљиве приче, а Тадија као нешто  озбиљнији иако је био млађи.  Тих осамдесетих година, колико је само хране превезао тај наш аутобус за студенте у Сарајево, мајке би слале печену пилад, пите, сарме, суво месо, све то су Момо и Тадија без икаквих накнада преузимали и у Сарајеву Студентима уручивали.  Након што се Тадија ошенио и одселио за Вуковар, замијенио га је Јовица Чолич из Новог Села који је настави тамо гдје је Тадија стао, уклопио се веома брзо и то максимално.

Како су године пролазиле, аутобу редовно возио на својој линији, ми студенти лагано завршавали студије и углавном се враћали у свој Купрес, запошљавали се, почели формирати породице. Као да је са нашим стасавањем и одласком из Сарајева и Момо изгубио вољу или му је већ досадио овај посао па и он промијени радно мјесто, крајем осамдесетих промијени фирму и запосли се у фабрици „Иго“ у Купресу у својству возача дитектора, неки кажу да се и он тешко привикавао на путничко возило јер је годинама вбозио аутобус, али ипак се навикао.

Oсамдесете године лагано протекоше, наш аутобус престаде возити за Сатрајево, линија се продужи па поласци кренуше из Ливна, нестаде оне љепоте, граје, младих људи пред „Лашвом“ дођоше нека тешка времена, све се изобличи и промијени започе несретни рат . Наш Момо, као и многи са завежљајем у руци крену први пут у неизвјесност, али не аутобусом него у избјегличкој колони, без повратне карте. Скраси се у Броду на ријеци Сави, понекад дође на Купрес у свој Рилић, сретох га два пута, једном у Купресу други пут у селу равном на Купресу, оба пута ми показује овај текст о њему и лијепим данима на путу за Сарајево. Тадија негдје у бијелом свијету са породицом живи, једни кажу да се поново вратио у Вуковар. Док Јовица погину у Натпољу код Шипова приликом повлачења наше 7. бригаде ВРС са Купреса према Мркоњић Граду. И ми многи бивши студени бивши путници легендарног аутобуса расушмо се по цијелом свијету,  у Купрес понекад свратимо, сјетимо се младости студентских дана и многи својим унуцима већ препричавамо догађаје са наших линија младости.

Спремао сам се да један примјерак књиге поклоним Моми да чита и присјећа се лијепих тренутака, Сарајева, аутобуса, младости, студената, али није онако како планирамо него како неко одозго одреди. Момо се упокоји 20.02.2022. године и оде директно у наша сјећања, покој ти души наш Момчило, Момо, Букарица и чекај нас са небеским аутобусом горе негдје.

 

 

 
Зоран Дувњак

Ваш коментар на текст:




Поља означена са * су обавезна за унос
Уредници сајта www.malovan.net не одговарају за садржај порука и коментара посјетиоца овог сајта. Уредници задржавају право да поруке и коментаре са увриједљивим, вулгарним и непримјереним садржајем бришу или мијењају. Уколико мислите да је нека од објављених порука или коментара по било ком основу увриједљива за вас, молимо да нас контактирате на адресу info@malovan.net са захтјевом да уклонимо непримјерени текст.
Коментари посјетилаца:
Striko moj pokoj ti duši uvijek ces ostati u našim srcima*
Irena, Banja luka, 24. мар 2022.
Покој души Моми-Бикарици, нек почива у Божијем миру, Његовој Фамилији и родбини искрено саучешће, нек буду Богу захвални па су га имали. Ово им желе пријатељи и комшије из Д. Малованс са Купреса.
Канлић Мирко и Анђа, Канада, 26. феб 2022.

Facebook коментари