Купрешки Срби који живе у Бањалуци и њеној околини организовали су 23. новембра у бањалучком мотелу „Ортодокс“ завичајно окупљање под називом „Купрешко вече“ где се окупило више од двеста Купрешана. Стигли су и из Приједора, Градишке, Прњавора, Брчког. Било их је и из  Србије, па и из иностранства. Оваква завичајна дружења купрешких Срба започела су пре шеснаест година у Србији, у Београду и Новом Саду. Купрешани који живе у Бањалуци и њеној околини оклевали су да се на тај начин окупљају, можда и због тога што им је завичај ипак близу. Они су били у могућности да чешће посећују своја  спаљена села Благај, Малован, Рилић, Вуковско, Равно и Мрачај да дођу на своја кућишта и тамо утоле завичајну чежњу.

У ОРГАНИЗАЦИЈИ  УДРУЖЕЊА „МЕЂАШ“ У БАЊАЛУЦИ ОДРЖАНО ПРВО КУПРЕШКО ВЕЧЕ
28.11.2019.

У ОРГАНИЗАЦИЈИ  УДРУЖЕЊА „МЕЂАШ“ У БАЊАЛУЦИ ОДРЖАНО ПРВО КУПРЕШКО ВЕЧЕ

 

          КУПРЕШКИ ЗАВИЧАЈ ГРЕЈЕ И СВЕТЛИ

 

 

Купрешки Срби који живе у Бањалуци и њеној околини организовали су 23. новембра у бањалучком мотелу „Ортодокс“ завичајно окупљање под називом „Купрешко вече“ где се окупило више од двеста Купрешана. Стигли су и из Приједора, Градишке, Прњавора, Брчког. Било их је и из  Србије, па и из иностранства. Оваква завичајна дружења купрешких Срба започела су пре шеснаест година у Србији, у Београду и Новом Саду. Купрешани који живе у Бањалуци и њеној околини оклевали су да се на тај начин окупљају, можда и због тога што им је завичај ипак близу. Они су били у могућности да чешће посећују своја  спаљена села Благај, Малован, Рилић, Вуковско, Равно и Мрачај да дођу на своја кућишта и тамо утоле завичајну чежњу.

Већ на самом улазу у велику салу мотела „Ортодокс“, где је одржан скуп, пристигле Купрешане дочекивале су две девојке у народној ношњи нудећи их сољу и хлебом. Оваква добродошлица представљала је први симболични сусрет са завичајем, будећи снажно осећање да су сви који овамо долазе блиски, да их вежу села у којима су им преци вековима живели, и да је већина њих, поврх свега, везана крвним и духовним, кумовским везама. Свако од њих воли своје спаљено село, голе зидине својих кућа, више од две деценије неоране њиве и некошене ливаде  које већ осваја шума. С оваквим осећањима купрешком завичају окрећу се и они који се Купрешке висоравни једва сећају, били су деца када су морали одавде да беже. Слична осећања јављају се и код  потомака купрешких Срба који су рођени широм Републике Српске или Србије. Занимљив је један догађај који се десио минулог лета, када се у пустом и спаљеном Вуковску појавила млада Енглескиња која није говорила српски. Зауставила се поред вуковске цркве, обилазила кућишта својих предака, напила се воде са врела Студенца. Била је то праунука Росе Поповић, унука Росиног сина Неге Поповића кога су буре Другог светског рата однеле у Енглеску, где је  засновао породицу и одживео свој век.

Сусрет Купрешана организовало је недавно основано Завичајно удружење Купрешана „Међаш“ са седиштем у Бањалуци, које намерава да своју делатност заснива на саборности, традиционалном моделу  црквено-народног организовања који је у свом окриљу развила и вековима одржавала Српска православна црква. За све акције „Међаш“ претходно тражи благослов од купрешког свештеника Марка Ђурића. Такав рад посебно је минулог лета дошао до изражаја у страдалном српском селу Вуковску које је пре Другог светског рата имало око две хиљаде становника, а сада тамо живи у десетак обновљених кућа тек око десетак људи. Вуковљани расути у Републици Српској, Србији и целом свету, захваљујући друштвеним мрежама, организовали су се и подигли друштвени дом за окупљање у засеоку Бућовачи, оградили горњовуковско гробље,  искрчили шуму која је израсла на свитличком гробљу и гробљу доњовуковског засеока Кудиљи. Посебна пажња не само Вуковљана него и свих купрешких Срба посвећена је Благовештенској цркви у Вуковску, изграђеној 1860. године, која је захваљујући Божијој промисли, после разарања у последњем рату остала цела. Вуковљани су се састали на традиционалном Пантелинданском збору, после литургије окупили су се  са својим свештеницима за заједничком трпезом, где је уследио договор који је спроведен у дело крајем септембра. Искрчено је дрвеће и шибље које је више од две деценије несметано расло око Цркве и остатака споменика жртвама Другог светског рата и костурнице где су сахрањени посмртни остаци више од две стотине Срба  убијених 1941. године на Боровом пољу код Шујице. Очишћени су и потоци којима је отицала вода из оближњих извора Студенца, Великог врела и Брзумића. Почело се размишљати и о плану обнове споменика жртвама страдалим у Другом светском рату, порушеном у јесен 1994. године. Прављени су планови о поправци зидова цркве и црквене  порте.

Сала мотела „Ортодокс“ била је испуњена до последњег места где је све било у знаку купрешког завичаја и јаких осећања окупљених земљака. Организатори овог  скупа, челници „Међаша“, Перо Лугоња, Зоран Дувњак и др Александар Лугоња настојали су да у забавни програм укључе што више Купрешана. У маниру искусних телевизијских водитеља програм је  водила Валентина Дувњак, девојка која живи на дедовини у Доњем Маловану. Она је присутнима пренела поздрав архимандрита Арсенија Матића, рођеног у Благају, професора Карловачке богословије, игумана манастира Бешенова на Фрушкој гори. Први се Купрешанима обратио њихов свештеник свештеник, отац Марко Ђурић, чије су речи пажљиво саслушане. Посебно поштовање према купрешким Србима исказао је градоначелник Бањалуке Игор Радојичић, који им се такође обратио, а онда се дружио са Купрешанима. Присутне су поздравили и домаћи политичари. Горан Зубић, помоћник министра шумарства у Влади Републике Српске,  Гојко Шебез, начелник  Општине Српски Купрес и Младен Павлица, потпредседник општинског већа федералне општине Купрес.

 Купрешани који су учествовали у забавном програму  били су на висини задатка. Из Бачке је допутовао познати гуслар Љубомир Павловић, пореклом из Вуковска, а из Беча афирмисани певач Ђоко Марић, родом из Благаја. Наступао је и подмладак фолклорног друштва из Залужана код Бањалуке где је било играча у купрешким ношњама. Играли су игре које су се некада играле на Купресу. Нашло се времена у том програму   да се представи и нова књига „Купрешка огњишта, зборишта и згаришта“ Јове Бајића. О књизи је говорио Стево Ћосовић, угледни издавач из Београда.

Већина Купрешана  после овога сусрета разишла се са овог скупа са осећањем да припадају једној широј завичајној духовној заједници, да их све спаја снажна љубав према  завичају, да деле исте духовне вредности наслеђене од предака, и да тај завичај, упркос томе што тамо не живе, треба волети и чувати.

 

                                                                      Јово Бајић

 

 

 
Joво Бајић

Ваш коментар на текст:




Поља означена са * су обавезна за унос
Уредници сајта www.malovan.net не одговарају за садржај порука и коментара посјетиоца овог сајта. Уредници задржавају право да поруке и коментаре са увриједљивим, вулгарним и непримјереним садржајем бришу или мијењају. Уколико мислите да је нека од објављених порука или коментара по било ком основу увриједљива за вас, молимо да нас контактирате на адресу info@malovan.net са захтјевом да уклонимо непримјерени текст.
Коментари посјетилаца:

Тренутно нема коментара на овај текст.

Facebook коментари