И на гробу Анђе Канлић у Доњем Маловану изникла јабука

У Маловану ове 2019. године, мало, мало па се скупимо у гробљу, одлази једно по једно од оне наше још преостале старчади,  село се празни а нових становника нема, у јануару, тачније на Богојављење умрије Госпова Марић звана Госпа супруга од Владе Марића Владике са Привије, у јуну умријеше Момо Марић -Ђокин и Мирко Дувњак-Миришан исти дан, затим Марић Стана-Милановица, Марић Љепа - Пејуновица, па Стана Ваван звана Ћанка супруга од Давида Вавана рођена Канлић, Давид Марић Ристетинов, он додуше умрије у Њемачкој а би сахрањен у околини Новог Сада, Ружа Дувњак рођена Канлић удова Славка Ђућкова умрије у Енглеској гдје је и сахрањена, а све током овога љета господњега.  

Као што сам писао о Душану Дуњаку званом Дуда из Доњег Малована, на Купресу је обичај да се на гроб покојника, након укопа обавезно оставља литар ракије, на крст пешкир и вунене чарапе или терлуке и обавезно јабука. То би се углавном остављало да намјерник пролазник попије гутљај ракије и преда покој души умрлом, сиромашни би обично узимали чарапе и пешкир а јабука би углавмом на гробу иструнула. Е од једне такве јабуке на Дудином гробу је изникла велика лијепа јабука која је почела да рађа плодове, иако купрешки крај није познат по воћарству због своје сурове климе. Али на Дудином гробу јесте. Када је јабука изникла давних седамдесетих година прошлог вијека неки су говорили да је Бог дао да Дуди изникне споменик на гробу јер није имао мушких насљедника-синова, међутим његови наследници су поред јабуке подигли и надгробни крст. Тако посјећујући наше гробље у љето 2019. године након смрти мога оца Мирка Дувњака Миришана, те обилазећи гробове својих комшија кумова, пријатеља застадох поред једнога гроба а то је гроб Анђе Канлић, рекох да фотографишем њен гроб, доста пута ме дочекала и испратила, не само мене него сву нашу дјецу која су пролазила кроз заселак Канлићи одлазећи у школу, на студије, војску, и враћајући се  када год би наишли видјели би Анђу звали су је од миља Анђара. Увијек би јој Бога назвали а она упитала „Окле иђете, јесте сустали, поздравте родитеље, јесте ми видили Савицу, ди је Баја, је ли Славко код куће“ и тако. Код Анђе је увијек било приче, живјела је сама у својој кућици у Канлића селу таман поред пута, пјешачке стазе куда би се кроз село пролазило. Ја сам је боље познавао од остале дјеце јер је њена најстарија кћерка Савица била удата у нашу Мијајловића продицу за Предрага Дувњака званог Бају. Да се вратим гробу Анђином, фотографишем гроб када тек примјетих да је и изнад њеног гроба израска, тачно иза споменика, једна млада лијепа јабука са два стабла из једног корјена, сам себи рекох, „Боже драги види и код Анђе, као и код Дуде израсла на гробу јабука“. Тако размишљам, поредим, Дуда није имао мушких потомака, па му умјесто споменика израсте јабука, А Анђа контам у себи имала је кћери Свицу, Зорку, Мару, па да ни она није мала мушких насљеднка, па и код ње изнад главе иза споменика израсте лијепа јабука, шта ли је то Боже драги, како баш не израсте још изнад ни једног гроба него код Анђе и Дуде, да ли је судбина, Божија воља, или нешто друго наводи човјека на размишљање, најбоље да сами просудимо.

Анђа је рођена 1915. године кћи Марка Марића званог Маркетина Јовић а удовица остала још у оном рату, њеног мужа Бранка и још двојицу његових Канлића убише партизани код маловањских локава 1943. године, ни криве ни дужне, као издали их. Остала Анђа са троје мале дјеце, три кћерке Савица,  Зорка и Мара. Намучила се Анђа док је дјецу одгојила, на саламет извела, поудала, касније јој Мара рано умрије оста опет сиротиња.  Иза Маре остаде двоје нејаке дјеце Мирослав и Радмила, али опет драги Бог пратише Анђу, једно унуче Мирослава одхрани и на прави пут изведе тетка по оцу Цвита а друго Радмилу на прави пут изведе те удаде, тетка по мајци Савица. Баба Анђа је некако била највише везана за кђерку Савицу и о њој се Савичина породица највише и бринула. Опет дође нови несретни рат, опет Анђа крену у збијег, напусти своје огњиште, напусти Канлића косу, с ким ће него са својом Савицом и њеном породицом, тако премјештајући се од немила до недрага преко Купреса, Шипова, Бања Луке Анђа се скраси у Прњавору, ту је живјела са породицом своје Савице све до 2001. године када се упокоји и сахранише је у њеном Маловану, тамо гдје је рођена, гдје је већину свога живота и провела, гдје је проводила и лијепе а и тешке тренутке живота, пуно више је било ових других, тешких. Смири се под скутима свога Малована и на гробу изнад њене главе као знак живота изниче лијепа јабука са два стабла из једног корјена.

Иначен на основу Хронике купрешког села Доњи Малован аутора др.Косте Дувњака, Бранко Јовин Канлић рођен 1914. године,  ожењен Анђом Марић из Доњег Малована. Имлали су три кћерке, Савицу рођену 1936. године удата за Предрага Дувњака Бају,  Зорку, рођену 1938. године, удата за Марка Марића званог Маркан и Мару рођену 1940. Године, удата за Славка Дувњака Ђорђића.

Кћерке Савица и Зорка са својим породицам су након смрти Анђе, истој саградиле споменик на којем пише "КАНЛИЋ АНЂА 1915-2001, споменик подижу ћери Зорка и Савица са породицама". Али поред споменика на Анђином гробу свједочи и јабука. Почивај у божијем миру наша баба Анђо.