03. феб 2011.

ИКАВИЗАМ У ГОВОРУ СРБА НА КУПРЕСУ

ИКАВИЗАМ У ГОВОРУ СРБА НА КУПРЕСУ Сажетак: потпуно икавски, у којима је поријекло икавизма могуће разли- чито тумачити. До сада је поријекло таквога рефлекса објашњавано међудијале- катским контактима, мада опште стање говора даје аргументе којима се такав икавизам може сматрати резултатом генетскога развоја. Кључне ријечи: континуанти јата, икавизам, међудијалекатске адаптације, генетски развој. * У описима западнијих српских говора централно мјесто у вокализму, по правилу, припада представљању стања континуаната јата. Томе је више разло- га. А опет, сви базирају на чињеници да се, иако изговорна вриједност јата ни- је сасвим позната, углавном полази од тога да је основна вриједност његова био дифтонг непотпуног образовања. И његове измјене су вршене у различита времена у разним крајевима. Континуанти су разнолики, по природи својој, али и по томе што се често различито перципирају – па тако и различито пред- стављају од стране различитих истраживача. Ипак, ма колико разноликих кон- тинуаната да је описивано, изговорна вриједност свакога од њих проистиче из претпостављене дифтоншке вриједности тога старога гласа, затворенога првог и отвореног другога дијела.

Maнастир Лабостин
11. јан 2011.

Maнастир Лабостин

СРЕДЊОВЕКОВНИ ПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИР ЛАБОСТИН НА ДУВАЊСКОМ ПОЉУ Српско - православна митрополија и архидијецеза херцеговачко - захумска (даље у тексту Херцеговачко - захумска митрополија), у чијем је саставу већим делом била и данашња Милешевска епархија, објавила је 1890. године свој први шематизам где су побројани сви њени манастири и дата њихова историја. Међу 16 наведених манастира на том великом простору, који су били живи или у рушевинама на 11. месту био је манастир Ваведенија пресвете Богородице на Дувањском пољу.[1]Разликовао се од осталих манастира[2]по томе што су његови темељи били преорани, али се зна где су били, камен од кога је био сазидан још постоји - уграђен је у једну стару дувањску џамију, а сачувао се кључ и манастирски печат. Манастирски печат, који му је био уступљен, обрадио је Вид Вулетић - Вукасовић[3], прочитавши и легенду са печатника: †.Манастирь Лабостјань* храмь* Вьведение* Престие* Бце[4].При томе је унеколико урађена ревизија првобитне легенде која је била обелодањена у Шематизму из 1890. године. Та измена се односила на назив манастира који је у првом читању гласио као LMOSTIN* (Мостине)[5], што је исправљено у Лабостјань* (Лабостин).[6]Име манастира - Лабостин прихватио је и Владимир Ћоровић.[7] [1]Шематизму Српске - православне митрополије и архидијацезе херцеговачко - захумске за годину 1890, Сарајево, 1890, стр. 46 - 47. [2]У херцеговачке манастире Шематизам убраја : Милешево, Тројице код Пљеваља, Житомишљић, Завалу, Добрићево, Дужи, Требињски манастир, Тврдош, Петров манастир, Мирилов, Мостина, Довоља, Аранђел, Немања, Дубочица, Сељани, Шематизам, 17 - 56. [3]“Печат од жуте тучи тежи грама 21; премјер му је 42 мм; средња дебљина 1 мм; висина петље 19 мм; дебљина јој је 2 мм. Петља је после додана; ја бих рекао да је старинска поправљена,” Вид Вулетић - Вукасовић, Стари манаст. печат из Дувна (Жупањца), Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини , Сарајево, 1891, књига друга, стр. 213 - 214; исто саопштење објављено је у Vjesniku hrvatskog arheološkog društva, XIII, 1891, стр. 19 - 20. [4]Вулетић - Вукасовић, стр. 213 - 214. [5]Према Шематизаму из 1890. легенда печата је овако представљена : †MAIASTNRX*LMOSTIN*HRAM*VAVDEININE*PRESTNE*BCE, стр. 46 - 47. [6]Вулетић - Вукасовић, 213 - 214. [7]Владимир Ћоровић, Херцеговачки манастири, Лабостин, Старинар, Београд, трећа серија, књига друга (за 1923) Београд, 1925, стр. 69.

10. авг 2010.

Ђајићи – Зјајићи: Поријекло и вријеме појаве на Купресу

Као што се из самога наслова види, овај материјал о поријеклу Зјајића (старо презиме Ђајићи) писан је уз писмо које је аутор упутио католичком свештенику Господину Џаји Опату Мирославу, у циљу доказа господин Џаји и доктору Драгановићу да нису у праву када у својој књизи Са Купрешке Висоравни (изданој 1970. године) хоће да побију констатацију Боривоја Милојевића, изасланика Српске Академије наука, који је 1920. и 1921. године пописао поријекло становништва на Купресу и констатовао да Ђајићи у Г. Маловану потичу из Херцеговине и да су ту од почетка XVII вијека.

Балада „Шуичкиња Мара" или „Грађа за леп српски роман"
18. јул 2010.

Балада „Шуичкиња Мара" или „Грађа за леп српски роман"

Два пута у размаку од једне деценије: 1829. и 1838. године, на два поприлично удаљена краја на просторима где је тада живео српски народ, на Космају у Шумадији н у Сињу у Далмацији, Вук Караџић се срео са једним истоветним народим мотивом. Два момка се истовремено заљубљују у једну девојку, а она воли обојицу и не може да се одлучи кога да изабере. Онда све троје налазе решење. Договоре се да се девојка попне на врх планине, а да они остану испод планине и да, кад им девојка да знак, потрче, па ко први стигне до циља — девојка ће бити његова. Трка се трагично завршава. Заљубљена срца двојице младића не успевају да издрже паклени напор трке уз стрмину и падају мртви, један надомак циља, а други на циљу. Ни девојка у том тренутку не може да поднесе несрећу која се неочекивано догодила, а којој је она била узрок, па се истог тренутка убија.

Вуковска црква
20. јул 2006.

Вуковска црква

Тачно је да је вуковска црква Благовештења Пресвете Богородице, сазидана 1860. године, једна од најстаријих хришћанских богомоља у овом делу Босне, стекла законске услове да буде проглашена за споменик културе и да се о њој брине држава. Ова црква је тај статус заслужила због своје старости, архитектуре и историјског значаја.