СВЕДОЧЕЊЕ ФОТОГРАФИЈЕ, СНИМЉЕНЕ У РАВНОМ НА ИЛИНДАН 1968. ГОДИНЕ,

Teкст Јове Бајића Међу купрешке Србе који су се још средином двадесетога века бавили једном врстом крајње анахроног и крајње запоздалог књижевног рада, онако како се радило у средњем веку, може се уврстити и Равњак Јово Мусић, ковач, а касније, када је 1913. године подигнута равањска црква Светог Николе и клисара (поклисар – црквењак).

У рану зору 3. априла 1992. године Војска Републике Хрватске и паравојне формације Хрватске демократске заједнице Томиславграда (Дувна) и Ливна заједно са ХОС -ом , паравојним јединицама Хрватске странке права упале су у српско купрешко село Доњи Малован, које се налази на крајњем југозападном делу Купрешке висоравни. Хрватски војници почели су да пуцају, убијају цивиле, а оне, који у општој пометњи нису успели да се извуку и домогну оближње шуме, скупљају на једном месту припремајући их за депортацију.

Profesor Anđelko Šebez napisao je interesantan tekst o stećcima na Kupresu.

ГЕНОЦИД КОЈИ ЈЕ НАД СРПСКИМ СТАНОВНИШТВОМ КУПРЕСА ИЗВРШЕН ОД СТРАНЕ ВОЈНИХ И ПАРАВОЈНИХ ФОРМАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ И ХРВАТА ИЗ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ у периоду од 3. априла - 15. маја 1992. године Новембар, 1998. године Купрешка висораван представља једно од најзначајнијих војно-стратешких подручја у целој Босни и Херцеговини. Диже се на висину од 1200м изнад нивоа мора и захвата површину од близу 550км2. Представља и засебну географску целину на којој су Срби одвајкада били већинско становништво. Крајем ЏИЏ века чинили су 55 одсто становништва, а пред Други светски рат било их је 55,6 одсто од укупног броја житеља Купрешке висоравни. У време Другог светског рата хрватски фашисти - усташе масакрирале су 1.038 Срба цивила, од тога њих 255 били су деца испод десет година старости.