Сјећања

Можда ја и нисам у праву, али ми се чини да сваки купрешак у рано прољеће, некако одмах након што се прве ливаде зазелене, а снијежне крпе остану само на обронцима осојних страна Стожера, Радуше, Малована или Виторога пође размишљати о Стрљаници. Некада, као дијете, осјећао сам стварно треперење од узбуђења при самој помисли на Стрљаницу која долази, а да ни сада не знам шта сам то од ње очекивао. Тешко је данас наћи одговарајуће ријечи да се тај осјећај и узбуђење опише.