Сјећања

Марић Маринко звани Кнез или Горетић (на овај други надимак се мало и љутио), како су га многи маловчани звали, био је један од најомиљенијих и најпризнатијих људи међу маловчанима а и купрешкој висоравни. Рођен 20-и неке године прошлог вијека, о њему су многе приче испричане, био је шерет, знао се нашалити, али исто тако и помоћи својим комшијама, пријатељима, знанима и незнанима, имао је и кумова више него можда и један маловчак, коме је год требало да се вјенча на брзину Маринко се ту нашао да буде кум, могим дјечацима је баш он био узор.

По хришћанском веровању и учењу цркве, смрт је прелазак из овоземаљског, привременог живота у небески вечни живот. Зато се сваки хришћанин целога свога живота припрема за тај прелазак. Сваки човек, још за живота, одреди место где жели да буде сахрањен, а када дође у старе године, он са својим укућанима или пријатељима припрема све шта је потребно за сахрану једног хришћанина.

Аутор(и): ЈОВО КРНДИЈА Датум публикације: 01-08-1890 Најпонизније умољавамо да благоизволите у погледу освештања наше српско православне цркве у Благају (код Купреса) сљедеће ретке у Ваш цијењени лист уврстити : На дан прије освештања у суботу дне 1. т. мј. похитише не само православни народ већ и многобројна браћа католици на сусрет преосв. г. митрополиту Ђорђи Николајевићу чак до стожерског врела, гдје је вечера у том красномпредјелу у сред шуме приређена била. Око 5 сахати по п. огласи пуцњавина прангија долазак преосв. г. митрополита, који је са многобројном пратњом свештенства и народа из Доњег Вакуфа и Бугојна уз бурно клицање „живио" дочекан.

Petar i Jefa venčali su se u crkvi kraj Kupresa davne 1940. godine U ratu su im stradali i kumovi i crkva, tako da su nedavno, zbog peripetija sa „papirima“, morali ponovo da se venčaju. U 90-toj godini, nakon 70 godina braka. Birokratija, eto, nekad rezultira i veseljem

Припреме за дочек другог радосног хришћанског празника Васкрса почињале су веома рано великим седмонедељним постом. Овај празник на Купресу најчешће су звали Ускрс. За вријеме поста сви укућани морали су се строго уздржавати од узимања хране животињског поријекла – меса и млијечних производа. Од животињских производа једино се могла јести риба, а њу баш и није било лако набавити, па се пост спроводио у веома оскудним условима.