Приче из Малована

Кумови, стари кум (Предраг Баја Дувњак) и нови кум (Драган Ваван),ријеткост да се састану јер се храм крсти сваких 100 година, а на нашим просторима...

Ове 2019. године навршава се седам година како нас је напустио (28.07.2012 године) наш земљак, купрешак, просвјетни радник, писац и пјесник, хуманитарни радник Митар Лазе Вељко, прћијски надимак породице Модрић, звани Мића или Мијавела како су га у ужем кругу породице и пријатеља звали.

Често себе ухватим у размишљању о Маловану, маловчанима тако на ред дође да нешто напишем о Јеремији Дувњаку из рода Кикића, односно како да од заборава отргнем још једног маловчака и многе досјетке кoје су годинама препричаване, како у Другом свјетском рату тако и поратним периоду. Његова девиза у једном раздобљу живота била је: Нит ћу Тити нит ћу Дражи већ у шуму па ме тражи.

Свештеници о.Саша и о. Смон Туркић, наше горе лист, већ годинама успјешно проповједају вјеру православну и не заборављају родну груду и њене људе.

Вукан Јањкића Дувњак, шалџија каковог на далеко од Малована није било, рођен је давне 1914. године у Доњем Маловану а умро 2006. године такође у свом Маловану. У своје 92 године живота преживио је ни мање ни више него три рата. Лулу пушио дуги низ година, због тога су га неки звали и лулаш.