Приче из Малована

Мало је Маловчана који се могу исто третирати као горњачани и доњачани а један од њих јесте Јово Деспинић од миља звани Јовица, рођен, одрастао, породицу формирао у Горњем Маловану а већи дио радног времена провео у Доњем Маловану у својству трговца, продавача у продавници мјешовите робе предузећа ЖИТОРОД а касније ИНПО. Затим добар пјевач изворних народних пјесама, добар човјек уљудан, смирен а опет пун духа и разговорљив, то је укратко наш Јовица.

Тема овога текста јесте још један Маловчак а то је Ђоко Марић звани Ђокица који је био је у своје вријеме најзначајнији чиновник из Доњег Малована па га шерети као што је кнез Маринко Марић, Вукан Јањкића и још неки прозваше маловањски амбасадор у Купресу. Коме год би било шта требало у Купресу најприје се обраћао Ђокици па би даље ишао да остварује нека своја права. Ђокица је био не само државни чиновник него и много више што ћемо обрадити у наставку.

У недјељу 22. октобра 2017. године у Горњем Маловану на Купресу освећен је обновљени споменик за 115 жртава фашистичког терора 1941-1945. године из Горњег Малована, који је девастиран током претходног рата. Споменик је обновљен добровољним прилозима маловчана и њихових пријатеља. Хвала свима онима који су помогли обнову споменика и тако од заборава отргли горњемаловањске мученике.

Прослависмо Прво купрешко вече у Републци Српској, Бања Луци, у организацији ЗУ „Међаш“ састаше се многи купрешани, њихови, кумови, пријатељи, потомци, лијепо бијаше. Што назив уружењу дадосмо баш Међаш, па на Купресу одавно постоје међаши, од Рима преко средњег вијека, једне, друге Југославије па до данашњих дана, увијек су ту постојале неке међе, тако и након Дејтона постоје два Купреса, један у ФБиХ, други у РС, а дејтонска међа пролази кроз, села, куће, ливаде, планине, њиве, тако на примјер у Мрђеновцима кућа у РС а штала у ФБиХ или обрнуто, ораница у РС ливада у ФБиХ, армен у РС...

Као што сам писао о Душану Дувњаку званом Дуда из Доњег Малована да је на његовом гробу изникла велика лијепа јабука, која је почела да рађа плодове, тако ове 2019. године примјетих да је и изнад гроба Анђе Канлић у истом гробљу израсла, тачно иза споменика, једна млада лијепа јабука са два стабла из једног корјена, сам себи рекох, „Боже драги види и код Анђе, као и код Дуде израсла на гробу јабука“.