Српски добровољци у 1. Свјетском рату са простора БиХ, подаци траже се,

У Бања Луци се већ традиционално сваке године на Аранђеловдан, то јест 21. 11. обиљежава дан уласка Српске војске у Бања Луку 1918. године, а у организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Републике Српске и Србије 1912-1918. године.

Тако је и ове године било је те је Служењем парастоса погинулим српским борцима Првог светског рата у бањалучком храму Христа Спаситеља и одржавањем пригодног умјетничког програма, обиљежен дан уласка Српске војске у Бања Луку 1918. године, уз присуство, између осталих и министара Вулина из Владе Србије  Савановића из Владе РС.

Дан прије на гробљу Свети Пантелија у Бања Луци на споменик Велеиздајничком процесу положен је вијенац свим погинулим, умрлим и страдалим у свим отаџбинским ратовима. Вијенац је положио Перо Принцип, потомак Гаврила Принципа а присутно је било  неколико потомака српских добровољаца међу којима су били председник републичког Удружења Владимир Шеварика, Небојша Куштриновић, Лука Медар..., док је на Академији у просторијама АНУ РС-а било  пуно више званица чији су преци били у ко зна чијој војсци, али то сада није тема. Са сузом у оку чика Перо је положио вијенац на споменик жртвама Велеиздајничког процеса у Бањалуци. Након полагања вијенца рече, велика му је част да као представник Удружења потомака и поштовалаца, ратних добровољаца 1912-1918.године, и као потомак Гаврила Приницпа, положи вијенац свим погинулим, умрлим и страдалим у свим отаџбинским ратовима, а посебно овде на споменику велеиздајничком процесу.

У јединицама Српске војске у Првом свјетском рату, са пушком у руци, за слободу, борило се преко двадесет и пет хиљада добровољаца са наших простора. Они су стварали слободу у којој и данас живимо исписујући најсвјетлије странице Српске историје. За само 46 дана, Спрска Армија је пробила Солунски фронт, поразила Бугаре, да би убрзо избила на обале Дрине Саве и Дунава. Србија је тако ослобођена већ половином октобра мјесеца а на вапаје за помоћ, на основу одлуке тадашње Владе Србије, један батаљон је упућен преко Дрине, па су тако половином новембра ослобођени Сарајеву, Фочи и Вишеграду, од 21 новембра јединице Српске војске под командом мајора Драгољуба Бајаловића ушле у Бања Луку,  чиме је окончан Први свјетски рат и ропство на овим просотрима - прича Владимир Шеварика, председник републичког Удружења потомака и поштовалаца српских бораца у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године.

Пошто сам преко средстава информисања чуо изјаву и позив господина Небојше Куштриновића да на полагање вијенца дођу потомци и поштоваоци ослободилаца и ја сам присуствовао јер сам према релевантним подацима којима располажем један од потомака тих јунака. Наиме, српски солунски добровољци  су из породице Дувњак из Доњег Малована код Купреса били рођени брат мога дједа Боже Јефто Дувњак син Ристе, те Перо Дувњак (1897-1970) син Ђуке, Марко Дувњак (1898-1980) син Тодора,  Божо Дувњак (1895-1968) син Луке. Један дио њих је од српског краља као награду добио земљу у Славонији, село Брезовица и то  8 јутара земље и 0,5 јутара за плац и тамо одселио 1923. године. Не дуго жијвели су у миру и срећи, али не лежи враже, током 2. Светског рата то јест 14.06.1941. године Павелићеве власти су протјерале све српске добровољце из Хрватске. Тако су и Дувњаци преко Жупање, Осијека дошли у босанско село Брезово Поље, а из њега у село Међаши код Бијељине, након чега их опет Павелићеви домобрани протјерују у Србију у село Бадовинци, након тога 1942. године одлазе у околину Вршца где су остали до 1944. године и доласка Црвене армије, а почетком 1945. године се враћају у Брезовицу (Извор Књига др.Коста Дувњак, хроника Купрешког sela Доњи Малован). У протеклом рату потомци српских добровољаца су почетком 1991. године протјерани и нису се више ни вратили, углавном су у околини Новог Сада, а у Хрватској их је остало врло мало, углавном они који су били у тзв. мијешаним браковима.

У јединицама Српске војске у Првом свјетском рату, а пушком у руци, за слободу, борило се преко двадесет и пет хиљада добровољаца са наших простора а о многима не постоје скоро никакви подаци. У разговору са руководиоцима републичког Удружења потомака и поштовалаца српских бораца у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године, замољени смо да доставимо релевантне податке о српским добровољцима, нашим прецима који су ослободили Бања Луку како би се формирала релевантна база података са именима, презименима годином рођења и слично.

С тим у вези oвом приликом позивамо све потомке српских добровољаца да нам достава податке о својим прецима који су били на српски добровољци, са што више генералијских података, име, презиме, име оца, година рођења, година смрти... може на Малован. нет или на facebook inboks, Како би исте прослиједили у Удружење.