-

Прело је један од облика женских моба ( МОБА- обичај међусобног помагања у селу). Мобе се сазивају у различито доба године и дана у зависности од посла који треба обавити. Прела се више сазивају у јесен и зиму, када су дани краћи а ноћи дуже и када има мање посла на пољу. Сазивају се да се обаве женски радови као што су чешљање вуне, гребенање, предење, плетење и друго. На прело се првенствено ишло да би се дружили и упознавали млади људи који су ашиковали уз рад, пјесму и весеље. Прела сазивају домаћице или њихове кћери. Већином су прела сазивана у имућнијим кућама, ради простора и гозбе. Код њих је могло доћи више момака и дјевојака па је могло бити веселије. Дјевојке су се посебно уређивале за прело. Када се дође на прело прво се мало посједи, почасти се па се онда прелази на посао. Домаћица одлучује шта ће се радити. Неке дјевојке плету, друге преду, треће везу... Момци су на прела долазили нешто касније. Долазили су у групама већином из других заселака и села. Сједали су поред дјевојака које им се свиђају, удварали им се и задиркивали, узимали клупка и вретена, гађали их смотуљцима вуне. Дјевојци би било драго да је задиркује момак који јој се свиђа, док је од осталих бјежала на друго мјесто.У току рада момци и дјевојке су се натпјевавали. На прелима су се причале већ познате приче, загонетало се и забављало на разне начине. Често су се играле и разне игре као што су прстена, циганке варадана и слично. Када би се зашло дубоко у ноћ прело би се приводило крају. Момци су пратили дјевојке кућама и договарали сљедећи сусрет. Аутентично прело из Малована задњи пут је извела изворна група из Малована на манифестацији „Купрешки дани културе“ осамдесетих година прошлог вијека а кореограф и главни организатор је био Марић Милорад који данас живи и ради у далекој Аустралији.