Поква се увијек пекла у Маловану и на Купресу јер се веома мало користио хљеб-крув из пекаре, такозвани куповни. Поква је трајала у зависности од броја чељади у породици. Неке маје-домаћице су пекле и по неколико покви-хљебова дневно, а некима  је поква могла бити по неколико дана зависно од броја чељади и од тога колико је ужина дневно спремала. Ако је имала једног или више чобана и ако се ишло на рад у поље или шуму онда се обавезно пекло више покви.

Веома често би се знало десити да поква загори јер је маја имала много обавеза па увијек није могла довољно пажње посветити покви. Када би дјеца пригиворила да је поква загорила, мајка-маја би се правдала изреком да онај ко не поједе већу количину загоре неће у рај када послије дугог вијека умре и оде Богу на истину.