Примјерак од Дувњака

Дио мушке одјеће који је штитио од зиме. Био је познат становницома динарског појаса средње Босне и Црне Горе, посебно онима који су живјели на високим планинама. Дјевојке су плеле по један, обавезно од чисте рунске вуне и носиле у мираз са осталим рувом (опремом) кошуљама, рукавицама, чарапама. Шаре су изводиле као ћилим вијугама од разнобојног вуненог плетива на пет игала. Неке су плеле уздуж, неке попријеко, плеле а нису знале колики треба. У етнографском музеју у Београду налазе се два накурњака. Први је дугачак 19 цм, облика лијевка оивиченог отвора набораног вуненом чипком, кроз коју је провучена двобојна узица која служи да се накурњак везује око струка. Плетен од бијеле домаће вуне, украшен црвеном, наранџастом, жутом, плавом и вуненом пређом у облику хоризонталних пруга. Занимљиво је напоменути да овај примјерак потиче баш из села Малован и исти је откупљен од власника 1925. године прошлог вијека. Други примјерак наликује на змију и откупљен је у околини Рожаја у Црној Гори.