Gripa u Vavanovoj dolini
Jedne godine naiđe nekakva opasna gripa. Svi koje bi dofatila morali su u postelju. Što je najgore bila je praćena i groznicom, kako su u selu nazivali situaciju u kojoj ti je čas hladno, a čas se izgori od vrućine.
Bio je jesenji dan, jugovina u kosti zalazi. Starina Mirketina Zumbića (Mirko Vavan) vodio je konje na Privoz da se napoje, zatjero ih prema Razdolju i ušavši u kuću požalio se babi Brđanki: ''Bogami će stara i mene ufatit. 'bem ga sve mi nekakvi ledeni žmarci niz leđanicu, evo dršćem ko prut. Dajdere me čimgod pokrij da se ugrijem''
Brđanka je malo otresla brašnjаve ruke, razvijala je pitu, i sa eksera zakucanog u brvna skinula novu Mirkovu bundu, koju je samo oblačio kada ide Gradu i pokrila ga već skvrčenog na sećiji. Ubacila je još dvoje drva u šporet, kako zbog njega, tako da se ugrije pekara u koju će uskoro staviti kompiraču da se peče.
Mirketina je uglavnom bio zdrav i teško je podnosio da ga nešto boli, pa je sav nervozan uzvikno: ''Ee jesi me pokrila Brđanka, leđa mi gola daj još štagod, izgibo !''
Brđanka ponovo otrese ruke i donese iz velike sobe najbolji biljac i pokri i zašuška drhtavog muža. Ne prođe malo, a ispod biljca se ponovo javi Mirketina: ''Daj još !'' Nesretna Brđanka je samo ponavljala: ''Bog s tobom, Bog s tobom'', malo se provrtila u nedoumici, gledajući gdje će spustiti čanak i sicalicu i onda iz sobice donijela jednu srdžadu i stavila je po biljcu i zašuškanom Mirketini, koji je već lagano stenjao.
Brđanka nije znala da je i kada se studen počela pretvarati u vatru, ali se dobro prenula kada je Mirketina glasno zabrund'o: ''Stara donesi samar iz divane !''
''Šta će ti samar, crna ja ?'' zbunjeno je pitala Brđanka.
''Donesi kad sam rek'o i meći na me !'' uz tešku psovku nastavio je Mirketina.
Nemajući kud Brđanka donese samar i stavi ga na sećiju i Mirketinu. ''Pa šta ćeš sad đatri te više odnili ?'', ljutito je pitala unervožena baba.
''E sad stegni kolan uzjaši i nagari niz mrginj slavu ti 'bem, kad'si me natovarila ko paripče !'', galamio je Mirketina, dok su mu se krupni grašci znoja slijevali niz čelo.
