Вукан Јањкића Дувњак, у Маловану познатији као Вукан Мандин
22. окт 2016.

Вукан Јањкића Дувњак, у Маловану познатији као Вукан Мандин

Вукан Јањкића Дувњак, шалџија каковог на далеко од Малована није било, рођен је давне 1914. године у Доњем Маловану а умро 2006. године такође у свом Маловану. У своје 92 године живота преживио је ни мање ни више него три рата. Лулу пушио дуги низ година, због тога су га неки звали и лулаш.

Рађен Митар, маловчак, гуслар, пјесник, живио живот из ината
28. мај 2016.

Рађен Митар, маловчак, гуслар, пјесник, живио живот из ината

Још једно лице из Малована, које је дало печат нашем селу Маловану а које ни у ком случају неби требало заборавити а да се не напише бар нешто јесте Митар. Ради се о Митру Рађену сину Пере из Доњег Малована рођеном негдје око 1910. Године као потпуно здраво дјете и кратко вријеме након рођења остаје потпуно слијеп.

Марић Тривун маловчак великог срца
22. јан 2016.

Марић Тривун маловчак великог срца

Још једно лице из Mалована које се ни по коју цијену не смије заборавити а памте га многи по доброти и срцу које имао велико као Малован о њему се препричавало по свим републикама бивше нам земље Југославије а ради се о Марић Тривуну званом Тришко, који је рођен у засеоку Марића Долина, Доњи Малован а већи дио свога живота је провео на Стржању гдје је држао на далеко чувену и у то вријем најпознатију кафану „Одмор“.

Momo Milojkov-Bećar
12. јан 2016.

Momo Milojkov-Bećar

Momo Milojkov zvani Bećar, a pravo ime mu je bilo Dušam Marić, mnoge malovčane da pitamo ko je to i čiji je ne bi znali, a radi se o još jednom poznatom liku ne samo u Malovanu nego, prije svega u Šujici, Kupresu i kupreškim selima kako, pravoslavnim, tako katoličkim i muslimanskim. Oni su ga poznavali po nadimku Bećar dok smo ga mi u Malovanu zvali Momo Milojkov.

Маринко Марић маловањски кнез
07. феб 2015.

Маринко Марић маловањски кнез

Марић Маринко звани Кнез или Горетић (на овај други надимак се мало и љутио), како су га многи маловчани звали, био је један од најомиљенијих и најпризнатијих људи међу маловчанима а и купрешкој висоравни. Рођен 20-и неке године прошлог вијека, о њему су многе приче испричане, био је шерет, знао се нашалити, али исто тако и помоћи својим комшијама, пријатељима, знанима и незнанима, имао је и кумова више него можда и један маловчак, коме је год требало да се вјенча на брзину Маринко се ту нашао да буде кум, могим дјечацима је баш он био узор. Током дугих зимскик купрешких ноћи када бура дуне и суне, направи сметове велике и по неколико метара, када прекине саобраћај Купрешким пољем код Маринка су многи путници намјерници потражили спас, огријали се, нахранили, напојили, преноћили, и све, нормално, без икакве новчане накнаде, а о изненадним гостима се највише у то вријеме бринула Маринкова маћеха Влајка, коју је он посебно цијенио, више него неки што су пазили рођене мајке.О Маринку је тешко писати а да се нешто не заборави, а био је маловчак, увијек је то истицао и волио је Малован.